Брчански Архив започео пројекат истраживања архивске грађе у земљи и иностранству

Архивисти Брчко дистрикта БиХ,у настојању да прикупе и очувају архивску грађу као дио културне баштине, поред редовних послова раде и на истраживању архивске грађе која се налази у сусједним архивима у Босни и Херцеговини, као и у иностраним архивима. Грађа која је предмет недавног истраживања односи се на богату и бурну историју града Брчког, а од изузетног је значаја за сам град.

Како би ова грађа постала доступна за обраду и коришћење истраживачима из Брчког, архивисти БиХ су се упутили у Архив Босне и Херцеговине у Сарајеву са почетним пројектом истраживања и дигитализовања грађе ЗЕМАЉСКЕ ВЛАДEЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ (Landesregierung für Bosnien und die Herzegovina) – САРАЈЕВО.

Архивисти који раде на истраживању и дигитализацији ове драгоцјене грађе, распоређени на пословима претраживања и пословима скенирањa, за четири радне недјеље дигитализовали су  више од 12.000 скенова. Ова грађа, похрањена у Архиву Брчко дистрикта БиХ, сада чека на стручну обраду и сређивање пошто је 60% ове грађе писано на њемачком језику. Наведена грађа веома је вриједна, али за потребе стручне обраде потребно је ангажовати преводиоце.

Рад на истраживању и дигитализовању грађе која се налази у Архиву БиХ у Сарајеву, као и у архивима у региону, а односи се на Брчко дистрикт БиХ наставиће се у наредном периоду.

Архивисти који су радне дане проводили у Архиву БиХ су: Тамара Вијоглавин Манчић, архивиста за евиденцију и заштиту архивске грађе ван Архива, Асмир Зећић, архивиста информатичар, Андан Калесић, архивски техничар – информатичар, Загорка Остојић, архивиста манипулант, и Емир Хамзић, архивски техничар.

Подсјећамо да је Земаљска влада за БиХ започела свој рад 1. јануара 1879. године и представљала је локалну власт за вријеме аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини, а имала је извршну, судску власт и руководила је администрацијом. Организација ЗВС задржана је до краја аустроугарске управе. Административно-територијална подјела земље остала је иста каква је била и за вријеме турске управе, односно Босна и Херцеговина је била подијељена на шест окружних области са сједиштима у Бањалуци, Бихаћу, Мостару, Сарајеву, Травнику и Тузли. Нижи територијални органи били су котарски уреди којих је у почетку било 48, касније се број повећао на 54, а од којих је један био и Брчко, Брчка; Безирксамт / Котарски уред. Котарским уредима су руководили котарски предстојници. Треба напоменути да су котарски уреди имали и судске и полицијске ингеренције.

Фото: Беледија у Брчком

Фото: Борба против колере у Брчком